…Neznu poput svile a jednako jaku kao stenu, cvrstu i nesalomljivu koja odoleva i najsnaznijem vetru, opstaje i pod najvecim talasom uzburkanog mora. Hrabra poput ratnika cak i da su joj reci jedino oruzje,reci koje seku i snazno bole protivnika, reci kojima ni ostrica maca nije ravna.Njeno cutanje pak ume da zaboli vise od hiljade reci. Hrabra kada osvaja,hrabra kada brani svoje a lukava da sacuva osvojeno.Zena.
Bog joj je dao kosu,neznu i mirisnu, da se raspe po njegovom jastuku i ostavi trag,miris njen,da se ne zaboravi.Kosu zeljnu prstiju koje ce je mrsiti i rascesljavati,dugu i sjajnu da vijori na vetru kao kakva zastava,da golica mastu. Dao joj je oci koje pogledom tope najvecu santu leda i najhladnije srce.Pogled pun varnica da zapale vatru tamo gde je do juce kisa kvasila polja. Oci koje ce jednim treptajem postati oruzje snaznije od reci i ostrim pogledom probosce dusu, osvetivsi svoju ranjenu.
Bog joj dade usta koja nezno ljube i slatko sapucu ali nemoj ih ugristi bice kao da si je ujeo za srce i ta slatka usta prevalice gomilu lazi a oci je odati nece i osvetice ranjeno srce,kapljicom tvog bola obrisati ugriz tvojih usana.Usta da se razvuku u topli osmeh,sjajni, da razoruza protivnika. Dao joj je jezik da tepa i zavodi recima,prica nadugo i nasiroko, katkad da precuti,jezik otrovniji od same zmije.
Bog joj dade prste,vredne i spretne a jednako nezne da miluje njima,jake dovoljno da pomere nebo i zemlju a veste da pomrse pamet. I dade joj noge da zarobe i najneuhvatljivije poglede,mame uzdahe i osmehe,dovoljno duge da je skokom odvedu do njenog muskarca kada je pozeli i brze da od istog pobegne kad zatreba,necujne da te u stopu prate i love. Intuicija je njena vrlina,najlepsi poklon od Boga.
I dao joj je srce,lomljivo i katkad tesko zarasta.Sopstveno srce najveci neprijatelj,protivnik zdravom razumu,spremno da u svakom trenutku oduzme svu njenu snagu,razoruza je sopstvenim oruzjem,izda…Da od zene rasle s vukovima stvori uplaseno jagnje i konacno je porazi.
Stvorena da bude zena,majka,ljubavnica,prijatelj i najgori neprijatelj,andjeo i djavo.U zeni je zver koja spava mirnim snom dok je ne probude.
I Bog stvori zenu,snagom diva,lepotom bogova.Naoruzanu od glave do pete.Kurvu i sveticu u isti mah.Damu dok hoda ulicom.Zena je sve samo ne glupa i naivna,zavidan protivnik kada razmislja glavom a ne srcem koje snagom lava kuca u njenim grudima.Nesposobna samo dok joj se ne osusi lak na noktima a onda…usudi se da proveris.
Za Adama se nije toliko trudio, kad pogledam kako je sklepan…
ahahaah,vala bas. a nije ih nesto ni naoruzao
Lijepo je biti žena
jeste Dalija,uzivam sto sam Zena
ih, ih, sve si rekla =)
ih ih,jesam li?:)
Nije mu bilo lako, k1ssyfac3, napraviti takvo savršenstv o
rekla bih da je pravi umetnik sanjarenja
i da se jako potrudio.
Umrla sam od smeha…za ovo na kraju…lak na noktima…hahahaha…suze mi idu, ne vidim da kucam….
odlicno napisano, svaka cast….ali bas odlicno….
p.s. joj, i taman se nekako smirih, brisem ove suze, kad procitah komentar anam….hahahaha….
ulepsale ste mi danasnji dan, samo da znate
eh koliko je sada meni dan lepsi.tako sam i ja brisala suze kada sam videla sta je anam napisala
e baš ovaj text napisaću mami za 8.mart!
) Divno,divno!
ako ako,drago mi je sto ti se svideo
Ma malo si ti nas nahvalila.;)
malo,nisam preterivala
Sa ovim brzosušećim lakovima i taj problem lako prevazilazimo. A oni neka gledaju šta će…
hahaha,a oni su nadrljali
Savršeno!
hvala
samo vi mene hvalite 
Jedino što volim kod žena jeste to što one umiju da lažu s takvim ubjeđenjem, da i sama istina može ličiti na laž kada izlazi iz njihovih usta.
Bajron
citirala si jednu od mojih omiljenih!cak i sliku!
Ne bih se ja s’ njima zajebavala
“Bog joj dade usta koja nezno ljube i slatko sapucu ali nemoj ih ugristi bice kao da si je ujeo za srce i ta slatka usta prevalice gomilu lazi a oci je odati nece i osvetice ranjeno srce,kapljicom tvog bola obrisati ugriz tvojih usana.Usta da se razvuku u topli osmeh,sjajni, da razoruza protivnika. Dao joj je jezik da tepa i zavodi recima,prica nadugo i nasiroko, katkad da precuti,jezik otrovniji od same zmije.”
Ovde sam se prepoznala,skroz
ih koliko ih znam sto su se prepoznale
ali “katkad precuti” sam lupila napamet,ja ne znam da cutim 
“usudi se da proveris.” – ovde jasno vidim sve istine o ženi, samo ne treba nas “pritiskati” da ojačamo, a t nikako da se shvati…
tako je.umesto da nas puste da budemo umiljate i nezne kao da namerno proveravaju kakva zena ume da bude a posle im djavo kriv a zena ovakva i onakva.